Uticaj aero-zagađenja na stanovnike Valjeva, Leskovca i Novog Pazara
Posted on 1. December 2024. by Vladimir R.
Zagađenje vazduha predstavlja jedan od najvećih izazova za javno zdravlje širom sveta, a naučna zajednica i međunarodne institucije kontinuirano traže načine za precizno kvantifikovanje njegovih posledica. Do sada su u Srbiji sprovođena različita istraživanja, ali su posebnu pažnju javnosti privukli rezultati iz 2019. godine, kada je Ministarstvo zdravlja u saradnji sa Institutom za javno zdravlje Batut, realizovalo istraživanje uz korišćenje AirQ plus aplikacije, koju je kreirala Svetska zdravstvena organizacija. Istom metodologijom, EKOblok mreža sprovodi straživanje tokom 2024. godine za gradove Valjevo, Novi Pazar i Leskovac kada pružaju značajne uvide u dugoročne efekte zagađenja na zdravlje stanovništva.
Metodologija procene
Za procenu uticaja zagađenja vazduha na zdravlje korišćen je softver AirQ+, koji je kreiran od strane SZOe. Ovaj alat omogućava proračun tereta zagađenja ambijentalnog vazduha i njegovih štetnih efekata na zdravlje. Kao ključni indikator u analizi odabrana je prosečna godišnja koncentracija PM2.5 čestica, koje su poznate po svojoj korelaciji sa raznim zagađivačima i dokazanoj vezi sa ozbiljnim zdravstvenim ishodima.
Podaci su analizirani za različite vremenske periode: Valjevo (2018–2023), Novi Pazar (2020–2023) i Leskovac (2021–2023). Izračunati su dugoročni efekti izloženosti PM2.5, pri čemu se uzima u obzir povećanje smrtnosti od svih uzroka za 6% na svakih dodatnih 10 μg/m³ koncentracije čestica. Smrtnost je analizirana prema uzrocima, uključujući bolesti srca, respiratorne bolesti, karcinom pluća, akutne infekcije kod dece, i moždani udar kod odraslih.
Pored kvantifikacije smrtnosti, korišćeni su i indikatori poput procenjene stope smrtnosti na 100.000 ljudi i izgubljenih godina života (YLL), pružajući širu sliku tereta zagađenja.
Ograničenja istraživanja
Iako rezultati pružaju jasne uvide, neophodno je razumeti ograničenja. Kao i u većini sličnih analiza, i napreciznije procene često predstavljaju konzervativni pristup i mogu potceniti stvaran obim problema. Fokus je na PM2.5, iako naučno opravdan, istraživanje ne uključuje efekte drugih zagađivača poput azotnih oksida i sumpor-dioksida, što dodatno ograničava opseg rezultata.
Takođe, smrtnost je procenjena samo za odrasle starije od 30 godina, čime su potencijalni uticaji na mlađe populacije zanemareni, iako nisu beznačajni. Na primer, akutne infekcije donjih respiratornih puteva kod dece do pet godina čine važan segment zdravstvenih posledica zagađenja, ali su u analizi posmatrane odvojeno.
Podaci korišćeni u analizi prikupljeni su različitim pristupom (različite vrste monitoringa) tokom različitih vremenskih perioda.
Ključni nalazi
Istraživanje je obuhvatilo procene za nekoliko specifičnih zdravstvenih problema:
Smrtnost od svih uzroka (30+ godina): PM2.5 je povezan s povećanom stopom smrtnosti u populaciji starijih odraslih;
Bolesti srca i krvnih sudova (30+ godina): Dugoročna izloženost doprinosi značajnom povećanju smrtnosti;
Respiratorne bolesti (30+ godina): PM2.5 je jedan od glavnih uzročnika hroničnih bolesti;
Rak pluća (30+ godina): Ovaj polutant igra ključnu ulogu u incidenciji i smrtnosti od ove vrste raka.
Moždani udar (25–29 godina): Procene ukazuju na ozbiljne posledice i za mlađu odraslu populaciju.
U periodu od pet godina, broj izgubljenih godina života zbog izloženosti PM2.5 bio je značajan, ukazujući na urgentnu potrebu za delovanjem na lokalnom i nacionalnom nivou.
Zaključak
Ovaj Izveštaj naglašava neophodnost unapređenja monitoringa i primene regulativa u oblasti zaštite vazduha. Rezultati dobijeni ovom analizom ukazuju na ozbiljne rizike po zdravlje stanovništva gradova Valjeva, Leskovca i Novog Pazara. Smatramo, da je za vladu Republike Srbije, kao i sve lokalne samouprave POZIV NA PRIMENU HITNIH MERA, uključujući strožije primene politike zaštite kvaliteta vazduha, bolje informisanje javnosti građana i progresivnije ulaganje u javno zdravlje!
Ovaj materija izrađen je u okviru programa EKO-SISTEM: Podrška reformama u zaštiti životne sredine, koji sprovode Mladi Istraživači Srbije (MIS), uz podršku Švedske.
Uticaj aero-zagađenja na stanovnike Valjeva, Leskovca i Novog Pazara
Posted on 1. December 2024. by Vladimir R.
Zagađenje vazduha predstavlja jedan od najvećih izazova za javno zdravlje širom sveta, a naučna zajednica i međunarodne institucije kontinuirano traže načine za precizno kvantifikovanje njegovih posledica. Do sada su u Srbiji sprovođena različita istraživanja, ali su posebnu pažnju javnosti privukli rezultati iz 2019. godine, kada je Ministarstvo zdravlja u saradnji sa Institutom za javno zdravlje Batut, realizovalo istraživanje uz korišćenje AirQ plus aplikacije, koju je kreirala Svetska zdravstvena organizacija. Istom metodologijom, EKOblok mreža sprovodi straživanje tokom 2024. godine za gradove Valjevo, Novi Pazar i Leskovac kada pružaju značajne uvide u dugoročne efekte zagađenja na zdravlje stanovništva.
Metodologija procene
Za procenu uticaja zagađenja vazduha na zdravlje korišćen je softver AirQ+, koji je kreiran od strane SZOe. Ovaj alat omogućava proračun tereta zagađenja ambijentalnog vazduha i njegovih štetnih efekata na zdravlje. Kao ključni indikator u analizi odabrana je prosečna godišnja koncentracija PM2.5 čestica, koje su poznate po svojoj korelaciji sa raznim zagađivačima i dokazanoj vezi sa ozbiljnim zdravstvenim ishodima.
Podaci su analizirani za različite vremenske periode: Valjevo (2018–2023), Novi Pazar (2020–2023) i Leskovac (2021–2023). Izračunati su dugoročni efekti izloženosti PM2.5, pri čemu se uzima u obzir povećanje smrtnosti od svih uzroka za 6% na svakih dodatnih 10 μg/m³ koncentracije čestica. Smrtnost je analizirana prema uzrocima, uključujući bolesti srca, respiratorne bolesti, karcinom pluća, akutne infekcije kod dece, i moždani udar kod odraslih.
Pored kvantifikacije smrtnosti, korišćeni su i indikatori poput procenjene stope smrtnosti na 100.000 ljudi i izgubljenih godina života (YLL), pružajući širu sliku tereta zagađenja.
Ograničenja istraživanja
Iako rezultati pružaju jasne uvide, neophodno je razumeti ograničenja. Kao i u većini sličnih analiza, i napreciznije procene često predstavljaju konzervativni pristup i mogu potceniti stvaran obim problema. Fokus je na PM2.5, iako naučno opravdan, istraživanje ne uključuje efekte drugih zagađivača poput azotnih oksida i sumpor-dioksida, što dodatno ograničava opseg rezultata.
Takođe, smrtnost je procenjena samo za odrasle starije od 30 godina, čime su potencijalni uticaji na mlađe populacije zanemareni, iako nisu beznačajni. Na primer, akutne infekcije donjih respiratornih puteva kod dece do pet godina čine važan segment zdravstvenih posledica zagađenja, ali su u analizi posmatrane odvojeno.
Podaci korišćeni u analizi prikupljeni su različitim pristupom (različite vrste monitoringa) tokom različitih vremenskih perioda.
Ključni nalazi
Istraživanje je obuhvatilo procene za nekoliko specifičnih zdravstvenih problema:
Smrtnost od svih uzroka (30+ godina): PM2.5 je povezan s povećanom stopom smrtnosti u populaciji starijih odraslih;
Bolesti srca i krvnih sudova (30+ godina): Dugoročna izloženost doprinosi značajnom povećanju smrtnosti;
Respiratorne bolesti (30+ godina): PM2.5 je jedan od glavnih uzročnika hroničnih bolesti;
Rak pluća (30+ godina): Ovaj polutant igra ključnu ulogu u incidenciji i smrtnosti od ove vrste raka.
Moždani udar (25–29 godina): Procene ukazuju na ozbiljne posledice i za mlađu odraslu populaciju.
U periodu od pet godina, broj izgubljenih godina života zbog izloženosti PM2.5 bio je značajan, ukazujući na urgentnu potrebu za delovanjem na lokalnom i nacionalnom nivou.
Zaključak
Ovaj Izveštaj naglašava neophodnost unapređenja monitoringa i primene regulativa u oblasti zaštite vazduha. Rezultati dobijeni ovom analizom ukazuju na ozbiljne rizike po zdravlje stanovništva gradova Valjeva, Leskovca i Novog Pazara. Smatramo, da je za vladu Republike Srbije, kao i sve lokalne samouprave POZIV NA PRIMENU HITNIH MERA, uključujući strožije primene politike zaštite kvaliteta vazduha, bolje informisanje javnosti građana i progresivnije ulaganje u javno zdravlje!
Ovaj materija izrađen je u okviru programa EKO-SISTEM: Podrška reformama u zaštiti životne sredine, koji sprovode Mladi Istraživači Srbije (MIS), uz podršku Švedske.
