Uprkos dramatičnim podacima koje posedujemo, stalnom apelu stručne javnosti na neophodnost hitne reakcije i unapređenja javnih politika koji bi problem zagađenosti mogli da reše, donosioci odluka su pokušavali konstantno da relativizuju sve dostupne podatke koji govore o stepenu zagađenja vazduha, uključujući i podatke o broju obolelih i umrlih kao posledice zagađenog vazduha. Merenje PM čestica u realnom vremenu se ne sprovodi u svim gradovima. Suočeni smo sa diverzifikacijom izvora zagađenja vazduha od termoelektrana, industrijskih postrojenja, preko saobraćaja do individualnih ložišta. Termoelektrane i velika industrijska postrojenja bez ikakve kontrole emituju različite zagađujuće čestice (materije). Nacionalni i većina lokalnih registara izvora zagađivanja u Srbiji ne postoji ili se ne ažuriraju, niti se na osnovu njih prave planovi za smanjenje zagađenja. Lokalne institucije koje treba da sprovode zakonske obaveze i brane javni interes se suočavaju sa nedostatkom kapaciteta svih vrsta – kadrovskih, tehničkih, budžetskih, ali i  znanja i razumevanja potrebe za urgentnom akcijom.